Agelast podcast Kako su dvonožni hod i veliki mozak uticali na porođaj i preživljavanje | Dr Sofija Stefanović | 272
Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev
Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook: / mazdasrbija
3. Instagram: / mazda.rs
Tridesetih godina prošlog veka u neolitskim naseljima na arheološkom lokalitetu Starčevo, u blizini Pančeva, pronađeni su brojni artefakti čija je funkcija bila nepoznata sve do 2019. godine. Spekulisalo se šta mogu da budu: od alata za obradu drveta, preko alata za obradu kože, pa sve do ritualnih predmeta, jer su bili široko rasprostranjeni tokom neolitskog perioda. Tek dolaskom naše ovonedeljne gošče, prof. dr Sofije Stefanović, pokrenut je projekat BIRTH koji je podržao Evropski istraživački savet sa skoro dva miliona evra, u kojem je angažovan tim stručnjaka sa njome na čelu, nakon kojeg su, bez svake sumnje, dokazali da su u pitanju neolitske kašičice koje su korišćene da bi se pravile kašice za bebe. Prema njenim rečima: „Čovek može da vidi samo ono na šta mu je um pripremljen." Naša istorija je ispunjena nasiljem, ratovima, revolucijama i prevratima, ali se niko u akademskoj zajednici u tom kontekstu nije bavio materinstvom, porođajem i odgojem potomstva kao jednim od ključnih mehanizama za razumevanje opstanka vrste kroz istoriju, to jest, sve do dr Sofije Stefanović.
Zašto je ova tema značajna? U evoluciji su nas dve karakteristike odredile kao vrstu: dvonožni hod i veliki mozak. Ali u evoluciji svaka promena ide uz određenu cenu, a u našem slučaju u pitanju je sužavanje i produžavanje karlice, čime se sužava i porođajni kanal, a veliki mozak pomera period rođenja u najraniju fazu, kada je dete potpuno bespomoćno i osetljivo. Ovi elementi predstavljali su veliki rizik za preživljavanje i prema rečima naše gošće: „Provukli smo se kroz iglene uši evolucije."
Ovi faktori morali su da utiču na dinamiku društvenog uređenja ljudskih naseobina. Pripitomljavanje stoke, razvoj zemljoradnje, period dojenja, uzgoj deteta, broj trudnoća, a time i brojnost populacije jedne vrste. Sve su ovo teme koje je u svetu pokrenula naša ovonedeljna gošća — kako je praistorija materinstva uticala na razvoj savremenog čoveka. Prema njenim rečima: „Sve što živimo danas, već se desilo u neolitu i bronzanom dobu."
Prof. dr Sofija Stefanović je redovna profesorka na katedi za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Angažovana je, takođe, na Institutu Biosens na Univerzitetu u Novom Sadu gde rukvodi projektom BIRTH, kao prvi naučnik iz Srbije čije istraživanje je podržao Evropski istraživački savet. Na Odeljenju za arheologiju, angažovana je na predmetima u oblasti bioarheologije i fizičke antropologije, a takođe, u nastavni plan uvela je i brojne nove bioarheološke predmete na svim nivoima studija. Jedan je od osnivača Laboratorije za bioarheologiju 2008. godine a od 2015. do 2017. godine i njen upravnik. Odlukom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2015. godine, Laboratorija za bioarheologiju akreditovana je kao Centar izuzetnih vrednosti za bioarheološka istraživanja.
Instagram:
Galeb Nikačevi...