Agelast podcast

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsStigla je i novogodišnja epizoda!A u njoj, gosti su dragi i divni Nikola Škorić i Mladen Urdarević! Škorića znate najviše kao jednog od likova u seriji „Državni posao", a Mladena najviše kao Mlađu iz dvojca „Daško i Mlađa", kao i jednog od scenarista serije „Državni posao" i „Prvi servis". Objica su, inače, po zanimanju diplomirani istoričari, a Nikola Škorić je, čak, jedan kraći period u životu i radio kao nastavnik istorije (na zameni). Svoju strast i ljubav prema nauci nisu zaboravili. Iako često u svojim javnim nastupima i kroz ono što svakodnevno rade imaju elemente istorije, to nije bilo dovoljno. Rešili su da, nakon višegodišnjeg planiranja, ostvare jedan projekat koji će u potpunosti biti posvećen istoriji, ali na nešto drugačiji način koji nedostaje našim društvima, a to je opušteni, humoristični i zabavan pristup istoriji. Kako sami kažu, umorni su od toga da istorija bude nešto smrtno ozbiljno i da, kad god se pomene nešto u vezi sa istorijom stoji u stavu mirno. Tako je i nastao njihov projekat, „Točak istorije". Ovo je time bila i divna prilika da se podružimo, proslavimo kraj 2025. godine i promovišemo njihov projekat koji možete naći na Youtubeu.Zapratite „Točak istorije" na YouTubeu: https://www.youtube.com/@tochakistorijePodržite ih na Patreonu: patreon.com/cw/TocakIstorijeInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsGošća u novoj epizodi je rediteljka Hana Jušić. U Beogradu je predstavila svoj novi film „Bog neće pomoći”, koji donosi izuzetno snažnu priču sa kraja 19. i početka 20. veka u Dalmaciji. Glavna junakinja Tereza je Čileanka (Manuela Martelli), koja dolazi na planinu Dinara među pastirsku zajednicu početkom 20. veka sa vešću da je član njihove zajednice, koji je emigrirao u Čile, preminuo, a da je ona njegova udovica. Vizuelni, ali i filmski jezik uopšte ovog filma je fascinantan. Od načina na koji se prikazuje spoj različitih kultura i jezika, preko načina na koji su rešeni problemi jezičkih prepreka junaka tog doba, pa sve do oslikavanja dinamike rodnih odnosa i nasleđenih obaveza u rigidnim okvirima društva. Hana se vrlo vešto suočava sa okamenjenim matricama društva i načinom na koji nas one određuju, pokazujući, takođe, da se nije puno toga promenilo ni čitav vek kasnije. Ovo, inače, predstavlja svojvrsni kontinuitet u njenom radu. Veći deo publike, barem one koja voli film, upoznali su je pre desetak godina kada se pojavila sa svojim dugometražnim prevncem „Ne gledaj mi u pijat” u kojem je, takođe, kroz glavnu žensku junakinju prikazala (prema njenim rečima kroz „estetiku ružnog”), upravo ovaj svet ideja i motiva. Pre toga napravila je niz kratkih igranih filmova, poput „Terarijum”, „Pametnice”, „Da je kuća dobra, vuk bi je imao”, kao i druge.Pogledajte filmove Hane Jušić na ovom linku: https://www.croatian.film/hr/films?director=132&page=1Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsNaš gost ove nedelje je dokumentarista, reditelj Ivan Ramljak. Povod za njegovo gostovanje je dolazak na Festival autorskog filma gde je predstavljao svoje novo ostvarenje, "Mirotvorac". U pitanju je dokumentarni film o Josipu Rajhl Kiru, načelniku policije u Osijeku koji je početkom rata pokušavao da pronađe rešenje i izbegne konflikt između strana i spreči početak onoga što svi znamo — rat na prostoru bivše Jugoslavije. Nažalost, ubijen je 1. jula 1991. godine u Tenji pored Osijeka, zajedno o sa još dve osobe. Ovaj film donosi priču o zaboravljenom mirotvorcu i proučava kako je do ovakvog događaja uopšte došlo. Od premijere, film prate burne reakcije javnosti, o čemu smo i razgovarali sa njime. Ali ovo je bio i dobar povod da razgovaramo i o drugim njegovim ostvarenjima, poput filma "El Shatt — nacrt za utopiju", o izbegličkom kampu krajem Drugog svetskog rata u kojem su bili smešteni stanovnici mahom iz Dalmacije i koji je poslužio kao primer za društvo koje nas je sačekalo nakon rata. Između ostalog, govorili smo i o Zagrebačkoj sceni devedesetih, radiju 101, klubu Močvara, andergraund sceni i mnogim drugim temama.Ukoliko želite da pogledate filmove, evo linkova: 1. „El Shatt": https://www.kmod.hr/film/el-shatt-nacrt-za-utopiju/ 2. „O jednoj mladosti": https://www.kmod.hr/film/o-jednoj-mladosti/Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsSvi smo svedoci činjenice da je poverenje u nauku, obrazovni i zdravstveni sistem, na najnižim granama. Razvojem društvenih mreža, tehnologije algoritama i sada sa veštačkom inteligencijom kreirao se fenomen koji je bilo nemoguće predvideti u vreme rađanja interneta, a to je da će u svetu u kojem su informacije dostupne svima i to lakoćom koju civilizacijski nismo poznavali ranije dovesti do fenomena — antinauke i relativizacije naučno dokazanih istina.Kako se to desilo? Koji mehanizmi dovode do toga? Kako izgleda, uopšte, proces odlučivanja, kako na individualnom tako i na društvenom nivou? Kako odlučujemo kome i čemu verujemo? Koji su mehanizmi koji nas dovode do grešaka u prosuđivanju, zaključivanju i mišljenju? Koje su to kognitivne pristrasnosti, kognitivne pogreške i na koji način politika, to jest, političke kampanje, ekonomija, to jest mehanizmi komercijalnih tržišta, koriste upravo ove alate da bi ostvarili svoje ciljeve dok nas ostavljaju u iluziji slobodnog izbora.Nauka koja se bavi ovim fenomenima iz domena psihologije nosi naziv JDM (Judgment and Decision Making in psychology), empirijski dokazuje na koji način ovi mehanizmi rade. Prva Nobelova nagrada koju je dobio psiholog je dodeljena krajem devedesetih Danijelu Kanemanu upravo iz ove oblasti, a s obzirom na to da se Nobel ne dodeljuje za psihologiju, simptomatično je da je nagrada dodeljena za ekonomiju, iako se čovek ekonomijom nikada nije bavio u životu.Naša gošća ove nedelje je prof. dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu gde, pored pozicije profesorke, radi i kao viša naučna saradnica, a oblast koju pokriva je psihološki aspekt ljudske racionalnosti, to jest, kompleksne kognicije.Ukoliko vas zanima o čemu smo govorili u epizodi, svi materijali su na sledećim linkovima:  1. Zbirka radova na temu kognitivnih pristrasnosti i pogrešaka: https://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6668 https://nauka.f.bg.ac.rs/archives/18701.2. Bullshit Statements and Bullshitting

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsNa zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, uoči 80 godina Ujedinjenih nacija, tokom obraćanja predsednik SAD Donald Tramp je izjavio kako tajlenol, američka verzija onoga što mi znamo pod imenom paracetamol, jedan od najsigurnijih lekova u farmaceutskoj industriji — izaziva autizam. Ova izjava izazvala je burne reakcije širom sveta, kako među opštom populacijom, tako i među stručnom zajednicom. Ova teza došla je od njegovog ministra zdravlja, Roberta Kenedija juniora, što nas dovodi, ponovo, do teme imunizacije, to jest, vakcinacije, pitanja javnog zdravlja, našeg odnosa prema tom istom javnom zdravlju, ali i procesu donošenja informisanih odluka u životu. Kako i zašto su nastale sumnje, ne samo u vakcine, već u ceokupan zdravstveni i naučni sistem, kako rada tako i razmišljanja, tema je nove epizode. A gost u novoj epizodi je Dragoslav Popović, konsultant koji poseduje skoro 30 godina iskustva u međunarodnom javnom zdravstvu. Iz ove oblasti, Dragoslav je realizovao projekte u 33 različite zemlje. Do sada je sarađivao sa brojnim organizacijama kao što su UNICEF, UNDP, WHO, WB, GAVI Alliance ali i sa privatnim sektorom. Karijeru je započeo u UNICEF-u, kao nacionalni savetnik za zdravlje i ishranu, zatim regionalni savetnik za imunizaciju, a trenutno radi na poziciji međunarodnog zdravstvenog konsultanta. Jedan je od osnivača CHANGE pharmaceuticals, koji je fokusiran na promovisanje inovacija u zdravstvu i transparentnosti u javnim nabavkama. Predsednik je Udruženja za javno zdravlje Srbije. Dragoslav je magistrirao na Univerzitetu u Sarajevu, završio Master studije iz javnog zdravlja na Univerzitetu u Beogradu, kao i postdiplomske studije o upravljanju na Univerzitetu iz Mastrihta.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsStefan Đorđević je reditelj i fotograf koji je svojim debitantskim dugometražnim ostvarenjem „Vetre, pričaj sa mnom", na kojem je bio reditelj i scenarista, osvojio kritiku i publiku na brojnim festivalima, od premijere u Roterdamu, pa sve do nagrade „Srce Sarajeva", za najbolji igrani film na Sarajevo film festivalu ove godine. Razgovor smo snimili uoči njegove beogradske premijere na Festivalu autorskog filma i iskoristili smo priliku da govorimo, ne samo o hrabrim i inovativnim odlukama koje u formi, stilu i narativu odlikuju ovo ostvarenje, već i o upuštanju u jednu intimnu ispovest čiji se pripovedački i umetnički ton pretapaju iz dokumentarnog i testimonijalnog u igranu umetničku formu koja lično uzdiže na univerzalni plan priče o ljubavi, smrti i suočavanju sa gubitkom. Stefan je, između ostalog, široj javnosti možda poznat i kao jedan od glavnih glumaca (zajedno sa Markom Todorovićem — Todom), u filmu Nikole Ležaića, „Tilva roš", koji je 2010. godine ugledao svetlost dana i uneo talas svežeg vazduha u domaćoj kinematografiji, kako tematskim celinama, tako i svojim autentičnim izrazom, a koji je, pak, inspirisan amaterskim dokumentarnim materijalom „Crap", koji su Toda i Stefan snimali u tom periodu. Pred ovih ostvarenja, sa Stefanom smo razgovarali i o brojnim drugim temama, od njegovog stvaralaštva (pored već pomenutih filmova), preko odrastanja i života u Boru; jednom od najpoznatijih rudarskih centara na prostoru bivše Jugoslavije, pa sve do skejt kulture, supkulture, kao i brojnih drugih tema.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Prof. dr Aleksandar Palavestra, stručnjak za arheologiju i pseudoarheologiju, otkriva kako se nauka često koristi za stvaranje nacionalnih mitova i revizionizam. Diskutuje o opasnostima pseudonaučnih tvrdnji u arheologiji i načinima prepoznavanja ovih zamki. Objašnjava razliku između naučnih metoda i anti-naučnog skepticizma te o tome kako se teorije zavere povezuju sa pseudoarheologijom. Palavestra podstiče kritičko mišljenje i proveru izvora kao ključne alate u borbi protiv dezinformacija.

Ana Vuković Vimić je meteorološkinja i profesorka na Poljoprivrednom fakultetu, specijalizovana za prašinske oluje. U podcastu objašnjava kako ljudska delatnost utiče na klimatske promene i povećava učestalost prašinskih oluja. Razgovara o procesu dezertifikacije, važnosti modeliranja atmosfere za precizne prognoze i globalnom transportu prašine. Takođe, ističe primere uspešnih sanacija, kao što je ozelenjavanje Deliblatske peščare, kao način borbe protiv ovog fenomena.

Gosti su Stevan Dojčinović, istraživački novinar i osnivač KRIK-a, te Bojana Jovanović, novinarka specijalizovana za pranje novca. Oni razgovaraju o izazovima u istraživanju organizovanog kriminala, uključujući upotrebu offshore firmi i mehanizme skrivanja vlasništva. Diskutuju o uticaju društvenih mreža na prikupljanje informacija, kao i o sistemskoj vezi između države i kriminala. Takođe, osvrću se na prepoznate tri faze zarobljavanja institucija i kako se KRIK bori protiv pravnih pritisaka na novinare.

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsKada smo odlučivali o tradicionalnoj septembarskoj epizodi posvećenoj obrazovanju shvatili smo da naš obrazovni sistem radi u vanrednom stanju već punih pet godina. Pored svojih hroničnih (i aktunih problema), ono se nalazi u ozbiljnoj krizi sve ovo vreme. Prvo su to bile dve godine kovida, potom smo imali majske tragedije, a nakon toga proteste u 2024. i sada u novoj školskoj 2025. godini. Zbog toga smo rešili da napravimo u toj septembarskoj epizodi jedan okrugli sto u kojem ćemo okupiti ljude iz svih sfera obrazovanja, prvi put. A to su visoko obrazovanje, srednjoškolsko i osnovnoškolsko obrazovanje. Ali bilo nam je savršeno jasno da smo nepravedno ispustili predškolsko obrazovanje i vaspitanje, kao i period vrtića pre toga. U epizodi puštenoj u septembru zagrebali smo samo površinu onoga što je spektar problema u predškolskom obrazovanju i vaspitanju, pa smo rešili da posvetimo celu epizodu upravo ovoj temi. Zato su sa nama gošće u novoj epizodi:1. Maja Baucal, vaspitačica u predškolskoj ustanovi u Vrbasu sa preko 30 godina radnog iskustva i deo kolektiva koji je prvi put u istoriji ušao u potpunu obustavu rada, na mestima gde su nakon nezakonitog rada na određeno vreme koji je trajao i do 13 godina, radnice dobijale otkaze.2. dr Dragana Purešević, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, Katedra za predškolsku pedagogiju.3. dr Marija Malović, asistentkinja sa doktoratom na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, Univerziteta u Kragujevcu, sa diplomom doktora nauka stečenom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, Katedra za predškolsku pedagogiju.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/