Agelast podcast

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsSvi smo svedoci činjenice da je poverenje u nauku, obrazovni i zdravstveni sistem, na najnižim granama. Razvojem društvenih mreža, tehnologije algoritama i sada sa veštačkom inteligencijom kreirao se fenomen koji je bilo nemoguće predvideti u vreme rađanja interneta, a to je da će u svetu u kojem su informacije dostupne svima i to lakoćom koju civilizacijski nismo poznavali ranije dovesti do fenomena — antinauke i relativizacije naučno dokazanih istina.Kako se to desilo? Koji mehanizmi dovode do toga? Kako izgleda, uopšte, proces odlučivanja, kako na individualnom tako i na društvenom nivou? Kako odlučujemo kome i čemu verujemo? Koji su mehanizmi koji nas dovode do grešaka u prosuđivanju, zaključivanju i mišljenju? Koje su to kognitivne pristrasnosti, kognitivne pogreške i na koji način politika, to jest, političke kampanje, ekonomija, to jest mehanizmi komercijalnih tržišta, koriste upravo ove alate da bi ostvarili svoje ciljeve dok nas ostavljaju u iluziji slobodnog izbora.Nauka koja se bavi ovim fenomenima iz domena psihologije nosi naziv JDM (Judgment and Decision Making in psychology), empirijski dokazuje na koji način ovi mehanizmi rade. Prva Nobelova nagrada koju je dobio psiholog je dodeljena krajem devedesetih Danijelu Kanemanu upravo iz ove oblasti, a s obzirom na to da se Nobel ne dodeljuje za psihologiju, simptomatično je da je nagrada dodeljena za ekonomiju, iako se čovek ekonomijom nikada nije bavio u životu.Naša gošća ove nedelje je prof. dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu gde, pored pozicije profesorke, radi i kao viša naučna saradnica, a oblast koju pokriva je psihološki aspekt ljudske racionalnosti, to jest, kompleksne kognicije.Ukoliko vas zanima o čemu smo govorili u epizodi, svi materijali su na sledećim linkovima:  1. Zbirka radova na temu kognitivnih pristrasnosti i pogrešaka: https://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6668 https://nauka.f.bg.ac.rs/archives/18701.2. Bullshit Statements and Bullshitting

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsNa zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, uoči 80 godina Ujedinjenih nacija, tokom obraćanja predsednik SAD Donald Tramp je izjavio kako tajlenol, američka verzija onoga što mi znamo pod imenom paracetamol, jedan od najsigurnijih lekova u farmaceutskoj industriji — izaziva autizam. Ova izjava izazvala je burne reakcije širom sveta, kako među opštom populacijom, tako i među stručnom zajednicom. Ova teza došla je od njegovog ministra zdravlja, Roberta Kenedija juniora, što nas dovodi, ponovo, do teme imunizacije, to jest, vakcinacije, pitanja javnog zdravlja, našeg odnosa prema tom istom javnom zdravlju, ali i procesu donošenja informisanih odluka u životu. Kako i zašto su nastale sumnje, ne samo u vakcine, već u ceokupan zdravstveni i naučni sistem, kako rada tako i razmišljanja, tema je nove epizode. A gost u novoj epizodi je Dragoslav Popović, konsultant koji poseduje skoro 30 godina iskustva u međunarodnom javnom zdravstvu. Iz ove oblasti, Dragoslav je realizovao projekte u 33 različite zemlje. Do sada je sarađivao sa brojnim organizacijama kao što su UNICEF, UNDP, WHO, WB, GAVI Alliance ali i sa privatnim sektorom. Karijeru je započeo u UNICEF-u, kao nacionalni savetnik za zdravlje i ishranu, zatim regionalni savetnik za imunizaciju, a trenutno radi na poziciji međunarodnog zdravstvenog konsultanta. Jedan je od osnivača CHANGE pharmaceuticals, koji je fokusiran na promovisanje inovacija u zdravstvu i transparentnosti u javnim nabavkama. Predsednik je Udruženja za javno zdravlje Srbije. Dragoslav je magistrirao na Univerzitetu u Sarajevu, završio Master studije iz javnog zdravlja na Univerzitetu u Beogradu, kao i postdiplomske studije o upravljanju na Univerzitetu iz Mastrihta.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsStefan Đorđević je reditelj i fotograf koji je svojim debitantskim dugometražnim ostvarenjem „Vetre, pričaj sa mnom", na kojem je bio reditelj i scenarista, osvojio kritiku i publiku na brojnim festivalima, od premijere u Roterdamu, pa sve do nagrade „Srce Sarajeva", za najbolji igrani film na Sarajevo film festivalu ove godine. Razgovor smo snimili uoči njegove beogradske premijere na Festivalu autorskog filma i iskoristili smo priliku da govorimo, ne samo o hrabrim i inovativnim odlukama koje u formi, stilu i narativu odlikuju ovo ostvarenje, već i o upuštanju u jednu intimnu ispovest čiji se pripovedački i umetnički ton pretapaju iz dokumentarnog i testimonijalnog u igranu umetničku formu koja lično uzdiže na univerzalni plan priče o ljubavi, smrti i suočavanju sa gubitkom. Stefan je, između ostalog, široj javnosti možda poznat i kao jedan od glavnih glumaca (zajedno sa Markom Todorovićem — Todom), u filmu Nikole Ležaića, „Tilva roš", koji je 2010. godine ugledao svetlost dana i uneo talas svežeg vazduha u domaćoj kinematografiji, kako tematskim celinama, tako i svojim autentičnim izrazom, a koji je, pak, inspirisan amaterskim dokumentarnim materijalom „Crap", koji su Toda i Stefan snimali u tom periodu. Pred ovih ostvarenja, sa Stefanom smo razgovarali i o brojnim drugim temama, od njegovog stvaralaštva (pored već pomenutih filmova), preko odrastanja i života u Boru; jednom od najpoznatijih rudarskih centara na prostoru bivše Jugoslavije, pa sve do skejt kulture, supkulture, kao i brojnih drugih tema.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Prof. dr Aleksandar Palavestra, stručnjak za arheologiju i pseudoarheologiju, otkriva kako se nauka često koristi za stvaranje nacionalnih mitova i revizionizam. Diskutuje o opasnostima pseudonaučnih tvrdnji u arheologiji i načinima prepoznavanja ovih zamki. Objašnjava razliku između naučnih metoda i anti-naučnog skepticizma te o tome kako se teorije zavere povezuju sa pseudoarheologijom. Palavestra podstiče kritičko mišljenje i proveru izvora kao ključne alate u borbi protiv dezinformacija.

Ana Vuković Vimić je meteorološkinja i profesorka na Poljoprivrednom fakultetu, specijalizovana za prašinske oluje. U podcastu objašnjava kako ljudska delatnost utiče na klimatske promene i povećava učestalost prašinskih oluja. Razgovara o procesu dezertifikacije, važnosti modeliranja atmosfere za precizne prognoze i globalnom transportu prašine. Takođe, ističe primere uspešnih sanacija, kao što je ozelenjavanje Deliblatske peščare, kao način borbe protiv ovog fenomena.

Gosti su Stevan Dojčinović, istraživački novinar i osnivač KRIK-a, te Bojana Jovanović, novinarka specijalizovana za pranje novca. Oni razgovaraju o izazovima u istraživanju organizovanog kriminala, uključujući upotrebu offshore firmi i mehanizme skrivanja vlasništva. Diskutuju o uticaju društvenih mreža na prikupljanje informacija, kao i o sistemskoj vezi između države i kriminala. Takođe, osvrću se na prepoznate tri faze zarobljavanja institucija i kako se KRIK bori protiv pravnih pritisaka na novinare.

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsKada smo odlučivali o tradicionalnoj septembarskoj epizodi posvećenoj obrazovanju shvatili smo da naš obrazovni sistem radi u vanrednom stanju već punih pet godina. Pored svojih hroničnih (i aktunih problema), ono se nalazi u ozbiljnoj krizi sve ovo vreme. Prvo su to bile dve godine kovida, potom smo imali majske tragedije, a nakon toga proteste u 2024. i sada u novoj školskoj 2025. godini. Zbog toga smo rešili da napravimo u toj septembarskoj epizodi jedan okrugli sto u kojem ćemo okupiti ljude iz svih sfera obrazovanja, prvi put. A to su visoko obrazovanje, srednjoškolsko i osnovnoškolsko obrazovanje. Ali bilo nam je savršeno jasno da smo nepravedno ispustili predškolsko obrazovanje i vaspitanje, kao i period vrtića pre toga. U epizodi puštenoj u septembru zagrebali smo samo površinu onoga što je spektar problema u predškolskom obrazovanju i vaspitanju, pa smo rešili da posvetimo celu epizodu upravo ovoj temi. Zato su sa nama gošće u novoj epizodi:1. Maja Baucal, vaspitačica u predškolskoj ustanovi u Vrbasu sa preko 30 godina radnog iskustva i deo kolektiva koji je prvi put u istoriji ušao u potpunu obustavu rada, na mestima gde su nakon nezakonitog rada na određeno vreme koji je trajao i do 13 godina, radnice dobijale otkaze.2. dr Dragana Purešević, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, Katedra za predškolsku pedagogiju.3. dr Marija Malović, asistentkinja sa doktoratom na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, Univerziteta u Kragujevcu, sa diplomom doktora nauka stečenom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, Katedra za predškolsku pedagogiju.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsGost u ovonedeljnoj epizodi je istoričar Hrvoje Klasić, profesor na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Oštar je kritičar pokušaja istorijskog revizionizma na prostoru bivše Jugoslavije, što ga je učinilo čestom metom napada nacionalista. Najviše se bavi pitanjima savremene istorije na ovim prostorima, kao i pitanjima Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata. U vezi sa time snimio je i više dokumentarnih serijala, a na proputovanju tokom snimanja novog projekta, proveo je nekoliko dana u Beogradu, što je bio odličan povod da se sretnemo i snimimo epizodu podkasta. Pored njegovog akademskog i javnog angažovanja, Hrvoje pre svega ima vrlo važna formativna iskustva koja su ga u dobroj meri odredila i važna su za razumevanje njegove pozicije u društvu danas, kao i za određivanje njegovih svetonazora, a o kojima je u javnosti govorio vrlo malo ili nikako. U ovoj epizodi probali smo da napravimo balans upravo između njegove lične priče i javnog angažovanja.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook:  / mazdasrbija3. Instagram:   / mazda.rsU novoj epizodi gost nam je legendarni Sejo Sekson! Osnivač benda „Zabranjeno pušenje” i možda još legendarnije radijske i tv emisije „Top lista naderalista”!Povod za gostovanje je predstojeći koncert u MTS Dvorani, 31. oktobra, pod nazivom „Neuštekani”. Prošle godine su obeležili neverovatnih 40 godina od izlaska kultnog albuma „Das Ist Walter”, a projektom „Neuštekani”, prema rečima Seje Saksona, želi da „ispravi nepravdu i izvede uživo pesme od kojih su mnoge, prvi put, ugledale svetla pozornice”. Nudi Zabranjeno pušenje u unplugged verziji, na akustičnim instrumentima, kao priču i dirljivu emociju. Razgovor je, naravno, bio mnogo više od toga, jer pored činjenice da je po vokaciji, između ostalog, i istoričar, Sejo duboko promišlja brojne istorijske, lične i životne trenutke koji su bili i više nego dovoljni da vam stigne skoro pa maratonska epizoda od punih četiri sata razgovora.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Ivan Ostojić, izvršni direktor sa bogatim iskustvom u tehnologiji, i Ognjen Radonjić, redovni profesor ekonomije, razbijaju mit o Srbiji kao balkanskom tigru. Govore o pranju novca kroz infrastrukturne projekte, otkrivajući kako Srbija godišnje gubi milijarde evra. Analizirajući demografske i ekonomske probleme, osvetljavaju lošu alokaciju resursa koja dovodi do monopola. Ovaj razgovor preispituje budućnost zemlje i naznačava važnost inovacija kao ključnog faktora za održiv razvoj.